Ученици генерације

Основна школа образује, васпитава и негује своје ученике. Заједно с породицом, она је најважнији чинилац у изградњи личности младих људи који су јој поверени. Ипак, понекад се деси чудесни обрт - нека деца буду толико изузетна да постану главни градитељи и архитекте својих школа. Једна од таквих је и Љубица Николић, наша овогодишња ученица генерације. Љубица никада није била само „цигла у зиду“, као у оној познатој песми групе „Пинк флојд“. Од првог дана школовања доприносила је обликовању наше школе својом посвећеношћу, марљивошћу и одговорношћу. Бриљирала је у математици и историји, предметима које нарочито воли, што се види по њеним резултатима са такмичења. Ту се показала као остварење сна сваког наставника, као ученик способан да прерасте своје учитеље. С друге стране, била је изузетна и у осталим школским областима, учествовала на такмичењима из српског језика и књижевности, физике, енглеског језика, биологије. Као интелигентној и вредној ученици, није јој било жао труда и времена уложеног у изградњу своје школе. Њен ангажман превазилазио је редовну наставу - учествовала је у раду секција, различитим ваннаставним активностима, Ученичком парламенту. Посебно се истиче њен допринос међународном пројекту „Партнерство за праведно квалитетно образовање“, пре свега начин на који је представила нашу школу и град током боравка на интеркултуралној размени у Швајцарској. Љубичина изузетност не завршава се у школи, она „слободно време“ схвата као могућност за даљи раст и усавршавање. Домаћи задаци, читање, часови енглеског, тренинзи каратеа... бележила је успехе у свакој области. Карате јој је велика љубав, одана му је већ десет година, што доказује лојалност и посвећеност несвојствену њеним младим годинама. Ближе су јој кате, него борбе - има она храбрости и такмичарског духа, али њено чојство налаже јој да чува друге од себе. Енглески је предмет који јој на самом почетку учења није ишао од руке, био је то мали изазов за њену супериорност. Уместо да одустане и задовољи се школским знањем, одлучила је да и тај недостатак претвори у предност: кренула је марљивије да учи и заволела га толико да је ишла и на такмичење из њега. Љубица је пример особе која се пред проблемима не повлачи, већ се са њима лавовски суочава. Њена одговорност и зрелост понекад су надилазиле разумевање вршњака, али су њена скромност и способност да буде прави пријатељ победиле и тај изазов. Оно што је у почетку збуњивало вршњаке, показало се као прави благослов за њене наставнике и менторе из „Вука“ - захвални смо јој што смо имали прилику да је усмеравамо и растемо заједно с њом. Драга Љубице, желимо ти сву срећу у новој школи, надамо се да ћеш и њене зидове украсити бојама успеха, знања и доброте.