У близини мале зграде, 1895. подигнута је „Прва занатлијска школа“ или „Зграда изложбе“, чије просторије одмах почиње да користи „Бурјанска школа“ за одржавање наставе.
Пошто су зграде изграђене од лошег материјала и нису одговарале најелементарнијим хигијенско-педагошким захтевима, донета је одлука да се изгради нова школска зграда на државном плацу у „Бурјану“. Данас се тај део школе популарно назива „Мала школа“. Изградња нове школске зграде за потребе основних школа започета је 10. јуна 1908. године и трајала је до 30. јуна 1909. године. Школска зграда је имала четири учионице и две канцеларије. Крајем августа 1909. године, школска зграда „Прве занатлијске школе“ је напуштена, а њена одељења су преведена у нову зграду у „Бурјану“.
Тако је Пожаревац добио своју прву државну школску зграду за потребе основних школа. Била је то прва и једина школска зграда све до 1939. године.
Назив „Вук Караџић“ добила је школске 1913/14. године.
До коренитих промена у раду школе долази школске 1958/59. године када је почела да ради као осмогодишња школа. Исте године дошло је до припајања Основне школе из Забеле са Основном школом „Вук Караџић“ из Пожаревца. Због повећања броја ученика било је потребно проширити школу. Изградња новог дела школе завршена је 1. марта 1964. године и тако је уз стару изграђена нова школска зграда са 9 учионица, 3 канцеларије, фискултурном салом и радионицом. Данас радници и ученици школе популарно овај део зграде називају „Нова школа“, а стари део „Мала школа“.
Већ 1965. године Основној школи „Вук Караџић“ из Пожаревца припаја се Осмогодишња школа „Бранислав Нушић“ из Дубравице са подручном школом из Батовца, а 1975. године им се припаја и Основна школа „Драги Дулић Моравац“ из Живице са подручним школама из Драговца и Брежана.
Године 1977. дограђен је део школе до Ратарске улице, који чине амбуланта, трпезарија и кухиња у приземном делу и три учионице и три канцеларије на спратном делу школе.
Дограђени део школе
На том делу школе 2003. године дограђен је још један спрат са пет учионица, односно кабинета.
Вук Стефановић Караџић
Живот
Вук Стефановић Караџић рођен је 6. новембра 1787. године у Тршићу. Већ у најранијем детињству показао је склоност ка књизи, што је запазио његов рођак Јефто и он му је пружио прва знања. Први буквар из ког је Вук учио био је руски, јер српских у то време није било. Учио је сам. Са 8 година отац Стефан га је уписао у школу у Лозници, али је 1796. године завладала куга па је школа распуштена. Следеће Вуково училиште био је манастир Троноша. У пролеће 1804. године почео је први устанак, а пошто је Вук знао да чита и пише, постао је писар код Ђорђа Ћурчије, једног од устаничких вођа из Срема. Ћурчија исте године гине, тако да Вук у пролеће 1805. године одлази у Сремске Ксрловце. Учитељ, Лукијан Мушицки, одмах је запазио Вуков дар за језик и књижевност. У Карловцима је Вук остао до краја 1806. године па је отишао у Петрињу, крај Сиска, да усаврши немачки језик. С јесени 1807. године вратио се у ослобођену Србију и у Београду постаје писар у Правитељстујушћем совјету (највише тело устаничке власти). Већ следеће године уписује се у Велику школу (гимназију), међутим, убрзо одлази на лечење од реуме која се погоршавала и довела до згрчења леве ноге у колену, због чега је од своје 23. године морао да носи штулу и штаку.
Значајна дела
Мала простонародна славенско-сербска пјеснарица (1814), Писменица сербскога језика по говору простога народа написана (1814), Српски рјечник и Српска граматика (1818), Српске народне приповијетке (1821. и 1853), Народне српске пјесме (1823. и 1833), Први српски буквар (1827), Народне српске пословице(1836), превод Новог завјета (1847), Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона (1849), Српске народне пјесме (1841,1845,1846, 1962. и 1965), Народне српске пословице и друге различите, као оне у обичај узете ријечи (1850), Српски рјечник-друго издање (1852).
Победа
Вуков језик званично је ушао у школе и био прописан за школске уџбенике 1868. године, тј. четири године после Вукове смрти (7. фебруар 1864. година).